Otari-Wilton's Bush

Ovaj nacionalni park je jedan od naraznovrsnijih (više od 1200 biljnih vrsta) i najstarijih u NZ. Od početnih 7 hektara, sada se prostire na oko 80 i dalja proširenja su uvek u planu.


Pre dolaska Evropljana, sliv reke Kaiwharawhara (izg. Kaifarafara*) su nastanjivala dva Māorska plemena, Ngati Tama ("g" je nemo ili se izgovara kao engleski neodređeni član "a", N'ati Tama) i Te Ati Awa iwi. Odmah po kolonizaciji, zemlja je podeljena na parcele i rasprodata. Deo od oko 200 hektara je ostavljen Māorima koji su nešto od te zemlje izdali u zakup farmerima.

John Wilton je 1860. godine otkupio 44 hektara i odlučio da sačuva 7 hektara šume. Mesto je ubrzo postalo popularno izletište. 1906. godine grad Wellington je otkupio deo prvobitnog prirodnog rezervata Otari od maorskih vlasnika. 1925. godine Wilton's Bush je otkupljen i pripojen rezervatu.

Informativni centar je dosta dobro opremljen, a najzanimljivije mi je to što je napravljen kao kućica na drvetu. Stoji na drvenim stubovima i staze koje vode do njega su visoko među krošnjama drveća.


Stazu do informativnog centra "čuva" kapija sa maorskim demonom čije su oči napravljene od školjke Paua koja ne postoji nigde osim na Novom Zelandu.

Glodari predstavljaju veliku opasnost za retke ptice nastanjene ovde, kao i za biljni svet. Zato je osmišljen program RAMBO (Rodent And Mustelid Blitzing at Otari), koji za sada daje odlične rezultate. RAMBO kills again! :)

Najstarije drvo u parku ima oko 800 godina.

Najstariju klupu koja je još uvek na svom mestu, parku je poklonila Lady Bledisloe u januaru 1932. godine.

U parku je najstrože zabranjeno paljenje vatre, ali su za posetioce postavljena dva gasna roštilja, pa je ovo (možda upravo zbog toga) jedno od najpopularnijih izletišta u Wellingtonu.

http://homepage.mac.com/znesic/kiwi/PhotoAlbum43.html
* U engleskoj transkripciji māorskih reči, glas "f" se uvek piše kao "wh" zato što Englezi u viktorijansko doba nisu znali kako drugačije da napišu reč "faka" (koja se BTW jako često javlja u raznim kombinacijama), a da to bude pristojno :) Značenje ove reči imate ovde: http://www.maoridictionary.co.nz/index.cfm?dictionaryKeywords=whaka

Dalje...

John Plimmer

Došao je kad je imao 29 godina jedva dve godine po osnivanju grada, u vreme kada se Wellington još uvek zvao Port Nicholson i imao oko 3000 stanovnika (u to vreme, glavni grad Novog Zelanda je bio Auckland) i ostao u njemu do kraja života.

1850. godine je kupio havarisani brod, dao da se dovuče do keja Lambton (Lambton Quay) i u njemu osnovao svoju prvu kompaniju. Brod je delimično ukopao u zemlju, tako ga pretvorio u običnu zgradu i tu smestio magacin i kancelarije. Zgrada je ubrzo postala poznata kao "Nojeva barka".
Profitom od te prve kompanije finansirao je niz projekata u gradu. Najznačajniji je bio razvoj železnice i zbog toga je jedan grad na železničkoj liniji severno od Wellingtona dobio ime po njemu (Plimmerton).

Zahvalni sugrađani su mu dali nadimak "Otac Wellingtona", a grad mu se odužio postavivši njegovu statuu u prirodnoj veličini u ulici u kojoj je živeo i kojom je često šetao sa svojim psom Fricom.
http://homepage.mac.com/znesic/kiwi/PhotoAlbum41.html

Dalje...

Barutana

Ovo su dve najstarije kamene zgrade u Wellingtonu. Podignute su 1879/80 godine, a projekat je uradio Charles O'Neil u stilu francuske vojne arhitekture. Pored dva skladišta, napravljene su i koliba za čuvara, štale i zgrada (garaža?) za kočije.

Prvih nekoliko godina zgrade su služile kao civilno skladište baruta. 1885. godine, u vreme "Ruske pretnje" ("The Russian Scare"), podignut je niz obalskih utvrđenja. Tada su ove zgrade postale deo vojnog odbrambenog kompleksa i to su bile sve do kraja Prvog svetskog rata. Zgrade su bile stalno ugrožene poplavama, a 1890. godine jedna je odnela kolibu.

1920. godine odlučeno je da se barut i oružje izmeste odatle i godinu dana kasnije zgrade su ponovo dobile civilnu ulogu. Iznajmljivane su za različite namene do 1946. godine, kada ih je kupila porodica Wells. Sledećih 50 godina zgrade su služile za proizvodnju i skladištenje. Srednom osamdesetih tu je preseljena fabrika plastike i tada je uništen najveći deo jedne kamene zgrade. Zgrade su prodate 1992. godine.

Dve godine kasnije, zgrade je otkupila Gradska skupština Wellingtona i pripojila ih Trelissick parku. Tom prilikom su zgrade dobile status mesta od istorijskog značaja druge kategorije i upisane u nacionalni registar arheoloških lokaliteta. Sve okolne drvene zgrade su uklonjene i tada je ovaj kompleks dobio sadašnji izgled.

Radovi na delimičnoj resaturaciji su završeni 2000. godine, ali je deo restaurirane zgrade uništen u požaru koji su izazvali razbojnici zapalivši u njoj ukradeni kombi. Danas su sačuvani samo ostaci jedne zgrade i jedan zid druge, na mestu koje predstavlja raritet na nacionalnom nivou.

http://homepage.mac.com/znesic/kiwi/PhotoAlbum40.html

Dalje...

Blanket Man

Zove se Ben Hana. Živi u Kubanskoj ulici (Cuba Street), u delu zatvorenom za saobraćaj (Cuba Mall) i svi znaju za njega. Ljubazno mi je dozvolio da napravim par fotografija. Čuo sam da ga se neki plaše, ali nemam pojma zašto.




http://homepage.mac.com/znesic/kiwi/PhotoAlbum39.html
http://en.wikipedia.org/wiki/Ben_Hana
http://profile.myspace.com/index.cfm?fuseaction=user.viewprofile&friendID=87330817
http://www.facebook.com/group.php?gid=2388943112
http://www.facebook.com/group.php?gid=2703040166
http://www.rayching.co.nz/BenHana.htm

Dalje...

Kako je blog dobio ime…

Sign of the Kiwi je izletište na pola puta između grada Christchurch i luke Lyttelton. Pored luke se nalazi Guvernerov zaliv (Governors Bay), a sa suprotne strane zaliva je Dijamantska luka (Diamond Harbour).

Ovde sam inače video najbolji znak koji poziva na očuvanje prirode.

http://homepage.mac.com/znesic/kiwi/PhotoAlbum38.html

Dalje...

Vrbe sa Napoleonovog groba

Iako se Novozelanđani stalno žale da njihova zemlja "nema istoriju", ja sam za nešto manje od 3 meseca video i čuo mnoge zanimljivosti vezane upravo za istoriju ove zemlje.

Jedna od meni najzanimljivijih priča je ona o vrbama na obali reke Avon koja protiče kroz Christchurch. Prema legendi, prve izdanke vrbe na obale reke Avon doneo je François le Lievre sa ostrva Sveta Jelena, sa Napoleonovog groba.

Njegova pra-pra-praunuka je 2001. godine, u saradnji sa gradskom upravom, postavila spomen-ploču u znak sećanja na svog pretka koji je doneo vrbe u Christchurch.

http://homepage.mac.com/znesic/kiwi/PhotoAlbum37.html

Dalje...